Neke priče se pišu mastilom na papiru. Moje se iscrtavaju na koži. Volim jake linije, detalje koji prate oblik tela, boje koje iskaču i ne traže dozvolu da budu viđene. Neo-traditional stil mi daje sve to – spoj klasične tetovaže i umetnosti stripa, grafike koja ima dušu.
Beležim nekog za ceo život. Moji radovi neće nestati sa mnom – neki će trajati duže nego ja. Da li je to egotrip? Možda. Ali pre bih rekao da je to deo one sirove, iskonske potrebe umetnika da ostavi trag.
Ako si ovde, verovatno razmišljaš o tetovaži. Možda znaš tačno šta hoćeš, možda još tražiš svoj izraz. Nema veze. Bitno je samo jedno – da ono što staviš na kožu bude tvoje, autentično, bez kompromisa.
